Miljan Vranić CEO AlefBrain Kragujevac www.alefbrain.com
1.2 Uopsteno o nacinu funkcionisanja Interneta
Internet je globalna mreza racunara koji medjusobno komuniciraju koristeci razne protokole i
pruzaju mnostvo servisa (email, www…). Postoji izvesna analogija izmedju Interneta i
klasicne telefonske mreze pomocu koje se lakse moze razumeti pojam Interneta. Kada je
jedan stariji gospodin pitao mladog hakera da mu objasni sustinu elektronske poste, odgovor
je glasio: “To je isto kao telefonski sistem, osim sto zoves onda kada ti najvise odgovara,
a druga strana se javlja onda kada njoj najvise odgovara.” Starom gospodinu se veoma
svideo odgovor, jer uvek je mrzeo kada ga neko zove usred vaznog posla ili aktivnosti koja
mu pricinjava posebno zadovoljstvo.
Zatim je gospodin zatrazio objasnjenje World Wide Web-a, evo sta mu je mladi haker
odgovorio: “Zamislite da imate telefonsku sekretaricu na kojoj osim glasa (zvuka) mozete
snimiti slike i razne dinamicke sadrzaje, pa kada vas neko pozove on moze i da vidi i da
cuje poruku koju ste ostavili.” i ovaj odgovor se dopao starom gospodinu jer je video
mogucnost da bez dosadjivanja svima pokaze svoje najnovije slike iz teniskog kluba.
Konacno, pitao je za cenu svega toga, i kada je cuo da je “skoro besplatno”, stari
gospodin je odlucio da je krajnje vreme da postane stari haker. Istovremeno, mladi haker je
shvatio da je vreme da postane gospodin.
Ova kratka prica ilustruje tri osnovne prednosti Interneta: udobnost, ogromna kolicina
informacija i niska cena. i sve to u globalnim razmerama. Dakle, Internet predstavlja sjajan
alat za globalizaciju poslovanja: zivite i radite tamo gde vam je najuzbudljivije ili najlepse, a
prodaju svojih proizvoda ili usluga realizujete tamo gde se najvise placa.
Internet je mnogo stariji, veci i efikasniji nego sto se obicno misli. On ima oko trideset
godina, podrzava vise od 10TB (Tera Bytes) dnevnog protoka podataka, a ta se kolicina
udvostrucuje skoro svake godine. Internet tehnologija se postepeno razvijala. Pocelo je sa
prenosenjem fajlova, elektronskom postom, TCP/IP (Transmission Control rotocol/Internet
Protocol), mreznim vestima, WWW (World Wide Web) i raznim servisima (Archie, Gopher…).
Evolucija se nastavlja sistemima za bezbednu naplatu preko mreze, multimedijom i servisima
kao sto su chat, forumi i mnoge Online zajednice.
Vazno je podvuci cinjenicu da servisi dolaze i odlaze jer ih tehnologija prevazilazi. Na
primer, ranih 90-ih servisi kao sto su Archie i Gopher bili su izuzetno popularni. Archie je
program koji posecuje anonymous FTP sajtove i pravi bazu dostupnih podataka, a Gopher
je interfejs za ove pretrage. Oni su mogli da vam kazu sta se sve nalazi na nekom FTP
serveru vezano za informacije koje su vama potrebne. Sa pojavom WWW-a ovi su servisi
postali nepotrebni. Jednog dana, mnogo mocniji servis zauzece mesto WWW-a iako tako
nesto sada zvuci apsurdno. Zapravo u sferi Interneta ili jos bolje receno u eri Interneta,
verovati u apsurd znaci biti realan.
WWWeb je postao deo svakodnevnog zivota. Ljudi koriste Internet da bi dobili vrmensku
prognozu, da kupuju knjige, citaju novine, kontaktiraju sa prijateljima i poslovnim saradnicima.
Web browseri omogucavaju lako dobijanje informacija, istovremeno prikrivajuci slozene
protokole koji leze u pozadini. Web serveri su programi koji obezbedjuju informacije Web
browserima. Sada cu opisati neke protokole koje koriste browseri i serveri da bi komunicirali,
sto ce vam olaksati razumevanje funkcionisanja Interneta.
TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) je iz porodice osnovnih Internet
protokola. Drugi protokoli, kao sto su oni za prenos posteili Web stranica, rade na osnovu
TCP/IP-a. Internet je radjen kao vojna mreza, pre nego sto je postao akademska, pa
komercijalna. Nastao je u vreme hladnog rata, pa su protokoli projektovani tako da mogu da
nastave rad cak i ako su delovi mreze unisteni nuklearnim napadom. TCP/IP je koriscen za
prenos paketa izmedju masina u distribucionoj mrezi. Svaka masina je dobila jedinstven broj – IP adresu, i poruke su putovale od jedne do druge masine sve dok ne stignu na
odrediste. Jedna IP adresa predstavlja se sa cetiri broja izmedju 0 i 255, medjusobno
razdvojena tackama.
Na primer
207.69.188.186
Internet je hijerarhijska mreza. Pocetni deo adrese identifikuje mrezu, a ostatak domacina:
192.168.0.1
Mreza | Uredjaj
IP adrese dodeljuje ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers –
www.icann.org) preko IANA (Internet Assigned Number Authority – www.iana.org). Postoji
odredjeni opseg adresa koje su oznacene kao privatne i nisu povezane sa Internetom.
Kao sto IP adresa jedinstveno odredjuje masinu u mrezi, brojevi portova jedinstveno
identifikuju usluzne servise unutar datog racunara. Svaki od standardnih protokola ima svoj
broj porta, koji takodje dodeljuje ICANN. HTTP (HyperText Transfer Protocol) koristi
standardno port 80. HTTP je protokol koji koriste browseri i serveri, a o njemu cu govoriti
nesto kasnije. Ako bismo Internet zamislili kao svetsku telefonsku mrezu koja povezuje
racunare a ne ljude, tada bi IP adrese mogli predstaviti kao brojeve odredjenih kancelarija,
a portovi bi tada bili lokali unutar kancelarija.
Jedan paket IP protokola je osnovna prenosna jedinica koja sadrzi odredisnu IP adresu,
polaznu IP adresu i neke podatke. IP paket se moze izgubiti zbog zagusenja u mrezi ili
zbog greske. TCP radi iznad IP-a i vodi racuna o odbacivanju duplikata i ponovnom slanju
izgubljenih paketa, pruzajuci pouzdan prenosni protokol posiljaocu.
Pretpostavimo da zelite da posaljete neki fajl iz Kragujevca nekom saradniku na Bahamima.
Sta ce se desavati sa vasim fajlom? On ce biti izdeljen u pakete – mnostvo malih paketa
od kojih ce svaki nositi informaciju odakle je posao, gde treba da stigne, i gde mu je
mesto unutar onog fajla koji treba da stigne do Bahama. U zavisnosti od raznih trenutnih
uslova na mrezi (protok, zagusenost, kvarovi…) neki paketi ce putovati preko Nemacke,
Francuske i Engleske, neki preko Rusije i Kine, a moguce je da neki paketi predju i preko
Australije na putu ka Bahamima. Vi o tome ne morate uopste nista da znate jer TCP/IP
protokol brine da svi paketi u razumno kratkom vremenu stignu na odrediste, budu
spakovani po ispravnom redosledu i isporuceni do racunara vaseg saradnika sa egzoticnih
ostrva.
DNS (Domain Name System): IP adresu je tesko zapamtiti. Pored toga, bilo bi lepo
pristupiti odredjenoj usluzi ili masini, ne brinuci o promenama u semi IP adresa u pozadini.
Ovo se moze ostvariti dodeljivanjem imena svakoj masini. Prvobitni broj masina na
Internetu bio je veoma ogranicen i veza izmedju IP adrese i imena je cuvana u fajlu koji
se slao sistem administratorima.
Kako je Internet rastao sistem je postajao nepraktican i stvoren je DNS protokol. U ovom
sistemu imena se sastoje od imena masine i naziva domena:
www.alefbrain.com
www – ime masine
alefbrain.com – ime domena
Serveri imena odgovaraju na trazeno ime i vracaju dodeljenu IP adresu. Sistem imena
domena je hijerarhijski. Serveri imena komuniciraju medjusobno i cuvaju odgovore. Na
primer, ukoliko trazite IP adresu za www.alefbrain.com, treba da pitate vas lokalni server
imena. Ukoliko nema to ime u svojoj memoriji, on pita jedan visi DNS server. Visi DNS
server ponavlja proces dok jedan od DNS servera u hijerarhiji ne bude znao adresu DNS
servera za alefbrain.com domen. Server imena za alefbrain.com ce verovatno biti pronadjen
i on ce odgovoriti sa IP adresom ili adresama koje su u vezi sa tim odredjenim domenom.
Zahvaljujuci DNS-u, Web server koji je premesten sa jednog susednog uredjaja na drugi,
moze izmeniti svoju IP adresu, dok ce ime koje korisnik upisuje u browseru ostati isto.
ICANN propisuje top level domene preko InterNIC-a (Internet Network Information Center –
www.internic.net), koje bira u opsegu komercijalnih regstara.
HTTP (HyperText Transfer Protocol) koriste serveri i browseri da bi medjusobno komunicirali.
To je protokol o zahtevanom odgovoru koji se zasniva na TCP-u. Browser salje zahtev
serveru za odredjeni resurs, zajedno sa nekim informacijama (headers) o verziji browsera i
slicno. Server odgovara dajuci statusni kod, nekoliko zaglavlja i zahtevane podatke. Statusni
kod naznacava da li je zahtev prosledjen korektno, da li je resurs premesten na novu
lokaciju, da li je pristup dozvoljen i slicno. Vodece oznake bezbedjuju informacije o
zahtevanom resursu, kao sto su tip sadrzaja, datum poslednje modifikacije i drugo. Podatak
za trazeni resurs je obicno web strana ili neka slika.
URL (Uniform Resource Locator): Browser cita podatke vracene u odgovoru i prezentuje ih
korisniku. Web stranice su napisane u HTML-u. Ukoliko pdatak koji je preuzet pomocu
browsera sadrzi linkove, korisnik moze klikom na neki od njih da ucita novi dokument.
Povezani dokumenti mogu postojati na istom ili na nekom drugom serveru udaljenom
hiljadama kilometara. Proces usmeravanja sa jednog servera na drugi je jednostavan i jasan
za korisnika. Linkovi prepoznaju jedinstvene resurse na webu preko URL-a. URL ima
sledeci oblik:
<protokol>://<korisnik>:<lozinka>@<host>:<port>/<url_putanja>
Na primer, jedan ispravan URL je:
http://www.alefbrain.com/index.php
Prva komponenta URL-a je protokol (http, ftp…) koji se koristi za pristup URL-u. Korisnicko
ime i lozinka su opcione komponente koje mogu biti ukljucene prilikom pristupa zasticenim
resursima. Komponenta “host” identifikuje masinu koja sadrzi resurse. Komponenta “port”
identifikuje poseban port kojim se povezuje na server. Ukoliko se ne navede port, prema
standardu se podrazumeva port 80 za http protokol. Krajnja komponenta oznacava resurse
kojima se pristupa.
SSL (Secure Socket Layer) je protokol za bezbednu komunikaciju izmedju klijenta i servera.
Bezbedna verzija HTTP-a je HTTPS i ima podrsku za enkripciju i utvrdjivanje identiteta.
Enkripcija se koristi radi sprecavanja napadaca da prisluskuje komunikaciju koja sadrzi
osetljive informacije (broj kreditne kartice i slicno). Utvrdjivanje identiteta se koristi da bi se
tacno znalo da li je na drugom kraju zaista onaj ko treba da primi podatke. Prema
standardnom podesavanju port za HTTPS je 443.
|
